Staro srpsko selo Sivac prvi put se pominje u Kruševskom pomeniku, na početku 17. stoljeća, među zapisima pravoslavnih monaha koji su putujući sakupljali darove i priloge za Blagoveštenski manastir u Kruševu.
Pročitaj više
sep
10
petak
-
O sivcu ...
-
Položaj Sivca ...
Položaj Sivca u odnosu na konfiguraciju zemljišta na kojem se nalazi, veoma je karakteristican za bačke prilike. Istočni deo sela prostire se na blagim padinama lesne zaravni Telečke, zapadni njegov deo na ravnom prostoru lesne terase.Pročitaj više -
Poreklo naziva ...
Prilično je ukorenjeno shvatanje da je Sivac u davnoj prošlosti imao ime: Telekxaz (Telekház). Ovo shvatanje ne nalazi odjeka samo u pričama njegovih stanovnika, nego je dobilo svoje mesto i u nekim publikacijama i u vrlo ozbiljnim istorijskim raspravama.Pročitaj više
Imamo 5 gostiju na mreži
Aktuelno
| Poreklo naziva ... |
 |
 |
 |
|
Prilično je ukorenjeno shvatanje da je Sivac u davnoj prošlosti imao ime: Telekxaz (Telekház). Ovo shvatanje ne nalazi odjeka samo u pričama njegovih stanovnika, nego je dobilo svoje mesto i u nekim publikacijama i u vrlo ozbiljnim istorijskim raspravama.
Tako npr. u jednoj monografiji Starog i Novog Sivca, na nemackom jeziku, autor pored ostalog piše sledece:U turskom defteru iz 1579. godine ubeleženo je selo Telekxaz sa 28 kuca i 11.234 akce poreza. Telekxaz, to je sadanje selo Sivac. Ovo mesto u starim spisima cesto se spominje umesto naziva Telekxaz, samo kratko: Telek.
Prvi dokumentovani naziv pod imenom Sivac nalazimo, koliko nam je poznato, u Monografiji backo-bodroške županije, štampanoj u Somboru 1896. godine. Njen urednik Đula Dudaš, pored ostalog piše da je po propisu iz 1590/91. godine u selu Telek vagy Szivacz (Telek ili Sivac, primedba autora) bila je 31, kuca, a u selu Telekhaz 27 kuca. Dr Dušan Popovic, poznati istoricar Srba u prekodunavskim i prekosavskim krajevima, u svojoj studiji daje iste podatke kao i Dudaš u navedenoj monografiji. Ni Dudaš ni dr Popovic ne navode izricito da li je u navedenom defteru, na koji se oni pozivaju, turski deftedar (knjigovoda) pisao ovo selo sa dva imena: Telek vagy Szivácz (kao piše Dudaš) odnosno: Telek ili Sivac (kako piše dr Popovic). Ili, možda u defteru piše samo Telek, a da su oni-Dudaš i dr Popovic-svojevoljno dodali još i Sivac, da bi citaocima ukazali da su se u starom Teleku krije sadašnji naš Sivac? Jer, ako u originalnom defteru iz 1590/91. godine pored imena Telek stoji i ime Sivac, onda je ovo ime naše selo nosilo preko šezdeset godina ranije nego što neki tvrde (da se ono prvi put spominje 1652. godine). Pored napred navedenog, ukazujemo i na tvrdnju N. Đ. Vukicevica iznetu u njegovoj knjizi gde on kaže da se selo odnosno pustara zvala: Telexad. Dr. Sima Cirkovic u svojoj studiji pored ostalog, ukazuje gde su približno ležala pojedina mesta u Backoj za vreme turske vladavine. Za Telek kaže da je ležao ,,negde izmedu Conoplje i Pacira”. Telekxaz i Sivac dr. Cirkovic i ne spominje. Naveli smo razna tvrdenja o imenima koja su prethodila sadašnjem imenu našeg mesta. I iz toga se vidi koliko su nam još uvek dedovoljno poznate prilike iz vremena turske vladavine u Backoj. Kako nam je sada jasno da su u isto vreme postojala dva sela-Telek i Telekxaz- mislimo da bliže istini ako usvojimo tvrdnju da je staro ime Sivca bilo Telek. Da predemo ukratko na razmatranje porekla samog imena Sivac. Pre dolaska Turaka i odlaskom prilicnog broja madarskog stanovništva iz Backe, pa verovatno i iz Telekxaza, Srbi nisu mogli zadržati, kao ni u drugim mestima, takvo cesto madarsko ime svog sela. I vremenom, prirodno, umesto starog, došlo je novo ime: Sivac. Verovatno nikada necemo moci saznati kada su seljaci Seleka zamenili staro novim imenom. To je bio duži proces, dok iz narodnog naziva nije primljen i uveden novi naziv u zvanicna turska dokumenta. Po Dudašu i Popovicu, ukoliko u originalu stoji ,,Telek ili Sivac”, to je bilo 1590. godine. Po Ivanjiju, na koga se pozivaju autori navedene nemacke monografije o Sivcu, ovo se ime prvi put spominje 1652. godine. U prvom slucaju to bi bilo šezdeset tri godine, a u drugom sto dvadeset pet godina posle turskog osvajanja Backe-1527. godine. Zašto je mesto dobilo ime Sivac? I o ovome ima nekoliko pretpostavki. U takvom mnoštvu teško je ukazati na onu koja je najbliža istini.Pocecemo sa legendom koja je rasprostranjena medu starijim Sivcanima. Prvi stanovnici Teleka (mnogi su tvrdili da se Sivac nazivao Telekxaz) bili su stocari. Konje i ostalu stoku cuvali su u coporima. Iz copora se izdvajala kobila sive dlake i predvodila ostale uvek u pravcu današnjeg sela i kopitama kopala rupu iz koje su se napijali vodom. Tada su stanovnici sela rešili da se i oni spuste sa celom imovinom na novo stanište na padine Telecke. Tako je došlo do pomeranja položaja sela. Iz pažnje prema sivoj kobili, koju su zvali ,,siva”, svome novom selu dali su ime Sivac.U našem jeziku ime ili naziv:siv, sivca, sivac, sivo, siva veoma je rasprostranjeno. Smatramo da je veoma važno da ukažemo na sledecu cinjenicu. I danas u Turskoj, u njenom azijskom delu, postoji grad imenom Sivas. Grad se nalazi 500 kilometara istocno od Ankare, na desnoj obali reke Kizilirmak, koja se u rtu Bafre uliva u Crno more. Ovo je veoma stari grad i kroz vekove nije menjao svoje ime, a izgleda da je bio od veceg privrednog i strateškog znacaja. Ovaj turski grad Sivas ima za nas poseban znacaj. Godine 1402. voden je rat izmedu Turaka i Tatara. U ovom ratu na strani turaka ucestvovao je i Stevan Lazarevic, sin kneza Lazara, a kao vazal turskog sultana Bajazita. Sa svojih pet hiljada konjanika Stevan je došao u sadanju Ankaru (onda su grad nazivali Ankora) gde je bilo zborno mesto turske i vazalskee vojske. Iz Angore krenuli su u pomoc opsednutom Sivsu, koji je Bajazitov sin branio od napada tatarske vojske pod komandom kana Temerlana. Kada je Bajazit sa vojskom tamo stigao, zatekao je grad razoren, posadu pobijenu, a tatarska vojska uputila se drugim putem prema Angori. Tu ih je stigla premorena turska i vazalska vojska, koju su tatari pobedili, a sultana Bajazita zarobili. Stevan se sretno spasao iz ove bitke i sa vecinom svojih konjanika preko Carigrada vratio se u Srbiju. Nije iskljuceno da je neke od ovih svojih konjanika, koji su videli upecatljive prizore u razorenom Sivsu, Stevan kasnije preselio na svoje posede u Madarskoj, kada je 1404. godine postao vazal madarskog kralja. Štaviše, možda su neki naseljeni u samom Teleku i ovom mestu dali ime doneto iz dalekog kraja. Iz svih ovih primera teško je izvuci pravilan zakljucak o poreklu imena Sivac. Da li je slovenskog ili turskog porekla? Mislim da to nije ni toliko važno. Ono na našem jeziku lepo zvuci i, kao što smo videli, ima veoma mnogo primera na koje se možemo osloniti u uverenju da je, ipak, našeg porekla. Ovakvo uverenje možemo gajiti tim pre što su Turci za vreme svoje vladavine u našim krajevima dali svoja imena relativno malom broju mesta. A ukoliko su to i ucinili, takva imena pretežno su se izgubila. Ovakva tvrdnja oslanja se na cinjenicu što u navedenim godinama, kada su defterski popisi vršeni u celom segedinskom sandzakatu, jedva se može naci ime nekog sela koje bi podsecalo na tursko poreklo. Isto tako, naziv Sivac , samo sa razlikom u naglasku, lako se izgovara i na madarskom, nemackom i turkom jeziku. Verovatno u tome leži razlog što se za ova protekla približno cetiri veka (mislim na prve nagoveštaje ovog imena), iako su se dogodile veoma krupne promene, ime sela ipak nije menjalo. Nemci su 1787. godine, dakle samo godinu dana posle svoga doseljenja u Sivac, uputili caru Josifu II molbu, u kojoj su molili cara da im dozvoli potpuno odvajabje od Srba i da se da drugo ime njihovom delu sela. Molbi je udovoljeno tek 1796. godine tako što im je naselje dobilo naziv: Neusivac. Nemci su imali obicaj da to pišu i ovako: Neuszivatz, Madari Újszivácz, a Srbi Novi Sivac. Posle ustanovljenja Novog Sivca, staro selo su i dalje nazivali ranijim imenom Sivac. Vremenom, iz cisto prakticnih razloga, i u govoru i u dokumentima dodavan je prefiks Stari u srpskom, Ó - u madarskom i Alt- u nemackom jeziku. Tako je nastao naziv Stari Sivac, odnosno Ószivácz i Altsivac. Nemci su ponekad pisali i Altszivatz. Tek 1904. godine, odlukom madarskog ministarstva, Starom Sivcu je dat zvanicni madarski naziv: Ószivacz. U stvari, ovim aktom samo je ozvanicen dotadašnji naziv. Srbi su ga i dalje, i u govoru i u dokumentima, a isto tako i Nemci, nazivali svojim nazivima, a ne zvanicnim, madarskim. Postoje razna sacuvana dokumenta koja ove navode najbolje potvrduju, ali ujedno upucuju i na neke druge probleme. Godine 1945. i 1946. oznacavaju novo razdoblje u istoriji Starog i Novog Sivca. U to vreme vršena je intenzivna kolonizacija Vojvodine. U toku ovog velikog socijalnog, ekonomskog, politickog i etnickog poduhvata, namesto Nemaca u ova mesta pretežno su se naselili Crnogorci i time izmenili nacionalni sastav stanovništva u korist slovenskog elementa. Kada je kolonizacija bila približno završena, održan je maja 1946. godine veliki narodni zbor u Starom Sivcu. Na ovom zboru, u prisustvu politickih, civilnih i vojnih rukovodilaca, doneta je jednoglasna odluka da se Stari i Novi Sivac spoje u jednu opštinu pod imenom Sivac. Tako je našem mestu vraceno njegovo, rekli bismo, drevno ime! Tekst je preuzet iz knjige Lazara PLAVŠICA "Sivac 1579-1979 Buktinja u ravnici"
!joomlacomment 4.0 Copyright (C) 2009 Compojoom.com . All rights reserved." |
